Na samom početku edukacije za AEQ Disanje 1. stupnje mi je postalo jasno, da je AEQ pristup disanju „malo“ drugačiji od uobičajenih pristupa sa kojima sam se do sada upoznala kroz karijeru fitnes instruktorice.

Edukacija je počela osvrtom na novi prostor AEQ edukacijskog centra, koji je u međuvremenu od naše poslednje edukacije, renoviran. Zatim se nastavila razgovorom o bitnosti odnosa koje imamo sa osobama iz  najužeg okruženja, uticaju nemoći koju smo kao mali morali da prevaziđemo hroničnim stiskanjem mišića u koje spada i dijafragma kao primarni disajni mišić i naravno dotaknuli smo se i mehanike i biohemije samog disanja.

Zanimanje ljudi za tehnike disanja je postojalo od kad postoji usmeno i pismeno predanje kojim smo uspeli da zabeležimo razne tehnike koje su ljudi razvili do sada.

U zavisnosti od toga ko je razvijao tehniku i u koju svrhu, nastajale su i različite tehnike disanja. Ako imamo ratnike koji se spremaju za borbu, logično je da im tehnika disanja koju je razvio budistički monah, neće puno koristiti. I obrnuto.

Izučavanje i primena neke od drevnih tehnika disanja u tom smislu za savremenog čoveka mogu biti ne ekonomičan način trošenja vremena i pažnje. To ne znači da mi nećemo osetiti promene ako krenemo da učimo neke od tih tehnika, već se postavlja pitanje njihove upotrebljivosti?

Koliko je korisno razvijati sposobnost utišavanja svih osećaja i sedeti u miru poput budističkog monaha ako sam ja mlada majka sa previše obaveza a premalo pomoći?

Da li je možda korisnije učiti neku tehniku koja je razvijena od strane savremenih ljudi za ljude koji žive u ovom sada svetu sa izazovima modernog čoveka?

Možda je, pre nego krenemo da manipulišemo disanjem, potrebno podsetiti se da je disanje pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Mi nemamo svesnu kontrolu nad disanjem u smislu da ga možemo trajno menjati. I to je dobro!

Naše disanje, baš kao i brzina otkucaja našeg srca, varenje hrane i još nekoliko bitnih životnih funkcija nisu pod našom direktnom kontrolom. Na brzinu disanja utiče to kako naše telo percipira stanje u našem neposrednom okruženju. Nešto poput senzora za temperaturu koji kada se nađemo u prostoru koji je hladniji od uobičajenog, krene prvo da diže dlačice na koži da bi zadržao toplotu, pa ako ni to ne pomogne krene da proizvodi drhtanje da bi na kraju obukli neku topliju garderobu ili ušli u neki zagrejani prostor. Na sličan način naše telo reaguje na percepciju pretnje u okruženju, ubrzava rad krvotoka kroz mišiće koji će se aktivirati i pomoći nam da se udaljimo od opasnosti, ubrzati broj otkucaja srca, disanje i generalno preći iz parasimpatičkog u simpatičko stanje nervnog sitema.

Da bi smo shvatili kako nečije telo pogrešno percipira stanje u neposrednom okruženju kao pretnju i ubrzava disanje i ako za tim realno nema potrebe, potrebno je razmotriti mehanizme koje novorođenče ima kada se oseti da je u opasnosti.

Mala beba je u prvih nekoliko godina u potpunosti ovisna o brizi odraslih za zadovoljavanje osnovnih potreba i stvaranje osećaja sigurnosti. Ako su roditelji dovoljno pozorni i zreli da mogu prepoznati bebine potrebe i odgovoriti na primeren način na njih, beba se razvija normalno i njeno telo upija i oseća kako je to kada si namiren, obezbeđen, siguran i voljen. Takva beba diše sporo i trbušno.

Ako roditelji iz ko zna kojih razloga ne razumeju tu osnovnu komunikaciju ili još gore ako ta vrsta komunikacije trigerira njihove traume, onda beba mora da nađe način da se sama umiri. U tom uzrastu ne postoji mogućnost mobilizacije i odlaska ili borbe za svoja prava. Najčešći način pomoću kojeg se beba reši neugodnih osećaja je pomoću manipulacije mekih tkiva. Hroničnim stiskanjem tkiva modificira osetljivost membrane stvarajući na taj način senzomotornu amneziju koja ima za svrhu da je zaštiti od prejakih osećaja za koje ne može da nađe rešenje. Takva beba diše plitko i brzo, na usta.

Kada odrastemo, mi ne odbacimo odbrambene mehanizme koje smo razvili u najranijem uzrastu jer je njihova učinkovitost potvrđena kroz dugi niz godina korištenja tih mehanizama. Taj proces usvajanja novih obrazaca ponašanja ide postupno i dugotrajno.

Na povratku sa edukacije sam letela avionom iz Zagreba za Sarajevo. Već na zagrebačkom aerodromu su nas obavestili da puše jak jugo u Sarajevu. Sletanje na sarajevski aerodrom je bilo poprilično stresno, uz dva nagla propadanja aviona prilikom kojih sam osetila stiskanje svih onih mišića oko zdjeličnog dna, trbuha i leđa istovremeno. Osetila sam jak nalet adrenalina i potrebu da aktiviram noge da se ustanem i odem. U mislima su mi se smenjivale psovke i prebacivanje krivnje na mog supruga koji me je „naterao“  da se vratim avionom umesto autobusom…

Pozitivni uticaj AEQ vežbi koje sam prethodnih dana radila, i povećana emocionalna zrelost koju sam upila na edukaciji, mi je omogućila da iracionalni deo svog uma stavim pod kontrolu racionalnog.

Dozvavši razum, utvrdila sam činjenice, a to je da ne mogu izaći iz aviona dok ne sleti. Shvatila sam da je moj strah koji vučem zbog iskustava iz detinjstva i nepoverenja u muškarce, izazvao preteran osećaj nepoverenja do pilota koji upravlja avionom. Ta me spoznaja nije u potpunosti umirila ali mi je dala dovoljno prostora da se uzemljim u realnosti i ostanem prisutna za sve osećaje koje sam imala.

Zahvaljujući tome, nakon što smo sleteli sam uspela da se u potpunosti umirim i mirnog nervnog sistema ostvarim kontakt sa porodicom koju sam bila baš poželela.

Na osnovu tog iskustva sa avionom, čitajući udžbenik i slušajući snimke sa edukacije, stičem utisak da je  AEQ pristup za bolje disanje usko vezan uz edukaciju i razumevanje kako je do promene disanja došlo. Zatim na praktične vežbe kojima se povećava osećaj iz tela, smanjivanjem senzomotorne amnezije kao preduslov za realnije osećanje i potrebu menjanja odosa u našem neposrednom okruženju koji će svi skupa dovesti do boljeg disanja.

Ukratko, AEQ pristup za bolje disanje ne polazi od disanja već do boljeg disanja dolazimo radeći na smanjenju SMA i uređenju našeg okruženja.

Disanje nije cilj već je posledica promena koje sami pravimo.

Danijela Dragosavljević, učiteljica AEQ Metode 1. stupnja,  AEQ Disanje 1. stupnja