Svaki živi organizam je omeđen membranom. Namena membrane je pre svega da odvoji taj od ostalih živih organizama kao i da reguliše procese unutar membrane tog organizma.

Zdravlje, vitalnost i učinkovitost živog organizma su u direktnoj vezi sa kvalitetom funkcionisanja membrane. Membrana mora biti selektivno propusna da bi materije koje su korisne poput nutrienata pustila unutra a one koje joj ne koriste, poput produkata metabolizma, ispustila van.

Ljudska membrana se sastoji od kože koja je njen najpovršniji deo, zatim imamo potkožni sloj masnih ćelija, vezivno tkivo i poprečnoprugasti skeletni mišićni sistem sa fascijom. Postoje i druge membrane u ljudskom telu, poput ovojnica u probavnom i disajnom sistemu, koje su mnogo manje osetljive od ovih vanjskih membrana.

Koža i posebni senzorni organi na površini prihvataju signale koji dolaze izvan i šalju ih u centralni deo na procesuiranje. Taj proces dobre povezanosti i usklađenosti membrane sa centrima u mozgu je lako opisati onom situacijom u kojoj smo se skoro svi nekada zatekli, kada putem kože na ruci osetimo da je neka površina previše topla. Veoma brzo se desi reakcija koju po naredbi mozga, izvrše mišići da bi uklonili ruku i sprečili opekotine. U slučaju da podražaj nije dovoljno jak, membrana ga neće percipirati i nema rekcije. U suprotnom ako se iz bilo kog razloga senzorni sistem u koži poremetio i ne prepoznaje jačinu signala, ne reaguje pravovremeno, ne oseća toplotu dobro, lako možemo pretpostaviti da će zdravlje tog organizma biti ugroženo kroz opekotine na koži.

Na sličan način reaguju i dublji slojevi funkcionalne membrane čoveka, mišićni sistem, sa svojim senzornim strukturama kao i mišićne ovojnice sa svojim proprioceptivnim strukturama.

U toku formalnog obrazovanja koje sam sticala na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, kroz predmete anatomije, fiziologije, bilogije, biomehanike i antropometrije,smo izučavali mišićni sistem ljudskog tela. To izučavanje je bilo uglavnom usmereno na lokomociju, sportske tehnike i analizu pokreta. Kasnije kroz posao fitnes instruktora, podučavajući razne programe za individualno i grupno vežbanje, sam se dugo bavila posturom, pokušavajući da pomognem ljudima, da poprave posturu, unaprede svoje kretanje i smanje ili otklone bolove. Moj tadašnji pristup je bio mehanistički, usmeren na rastezanje zategnutih i jačanje slabih mišića uz korištenje raznih rekvizita i raznovrsnu muzičku podlogu.

Tek nakon što sam zapala u ličnu krizu sa mentalnim zdravljem i hroničnim bolovima, nakon dijagnoze autoimune bolesti, došla sam do drugih izvora koji su opisivali povezanost mišićnog sistema i emocija i njihov uticaj na posturu i pojavu hroničnih bolova. U tom trenutku sam se osećala kao neko kome su dali jaču svetiljku kojom može dublje da osvetli tamu i jasnije hoda bez straha.

Jedan od sistema koji je produbio moje spoznaje o ljudskom telu je i AEQ metoda.

Kroz AEQ edukaciju se moja predstava o ulozi skeletnih mišića, njihovih ovojnica i vezivnih tkiva, upotpunila, nadopunivši onu mehanističku i sada jasno mogu da osetim ali i da shvatim zaštitnu ulogu koji mišićni sistem može da ima. Bilo da se mišići kontrahuju da nas zaštite od udarca u trbuh  ili da se kontrahuju da spreče izražavanje emocije koju okruženje u kojem se nalazimo ne odobrava. Ako smo u detinjstvu bili prinuđeni da često koristimo mišićnu membranu na način da je kontrahujemo za radi sprečavanja osećanja ili iskazivanja određenih emocija, to dovodi do hronično zategnute membrane koja ima smanjen protok informacija do mozga i utiče na smanjenje svih životnih funkcija.

Kroz AEQ vežbe učim da opustim svoju hronično stegnutu membranu da bih bila senzibilnija, da bolje osetim i pravovremeno na odgovarajući način odreagujem na podražaj.

Izvodeći jednostavne pokrete kod AEQ vežbi, sam osetila nemogućnost opuštanja mišića leđa i ako za njihovom aktivacijom nema potrebe. Postepeno se ta napetost smanjuje i sve više sam u mogućnosti da opustim leđa kada za njihovom aktivacijom nema potrebe. To je od izuzetne važnosti jer je sposobnost opuštanja i ulaska u parasimpatički deo funkcionisanja nervnog sistema bitna za iskorištavanje nutienata, varenje hrane, za rast i razvoj tkiva kao i za izbacivanje produkata metabolizma. Povećana sposobnost ulaska u parasimpatički deo nervnog sistema je kod mene dovela do poboljšanja zdravlja u vidu smanjenje simptoma autoimunog oboljenja Hashimoto.

Isto tako sam naučila da po potrebi znam da zauzmem čvršći stav, da aktiviram mišiće stražnje strane tela i da se uspravim kada je to potrebno i koliko je potrebno.

Bolji osećaj sopstvene membrane u jednu ruku mi daje priliku da bolje reagujem i da se zauzmem za sebe. U drugu ruku mi ukazuje na odgovornost koju imam prema svojim najbližima da svojim ponašanjem ne utičem negativno na stanje njihove membrane.

Za period kada sam stanjem svoje hronično napete membrane u toku trudnoće, nakon poroda i u periodu ranog detinjstva moje dece, nesvesno izazvala reakciju njihove membrane, osećam ogromno željenje i znam da ne mogu ništa učiniti po tom pitanju.

Zato svesno preuzimam odgovornost za sadašnje odluke i one koje će oblikovati našu budućnost.

Danijela Dragosavljević, Učiteljica AEQ metode 1. stupnja