Radeći sa klijentima, sve više sam se susretala sa bolovima kojima se ne zna uzrok. Pedagoški pristup mi nije dozvoljavao da u grupe primam klijente sa bolom. Kako sam po struci trener, u radu sa ljudima me oduvek zanimala celovitost, ne sama vežba, došla sam do tačke kada mi je falilo znanje za put ka kojem želim da se usmeravam.

Čitajući pisanja jednog od kondicionih trenera, čiji rad se poštuje zbog znanja i kvaliteta, susrela sam se sa pojmom senzorno-motorna amnezija. Krenula sam u istraživanje, i preko interneta pronašla AEQ metodu. Pisala sam Alešu u vezi svojih nedoumica u radu, i dobila odgovore bez nametanja da je AEQ baš ono sto meni treba. To me dodatno motivisalo jer mi se po prirodi javljao otpor za sve sto se nameće, pod parolom- to je najbolje rešenje.

Nakon seminara i aktivne terapije sve kreće na bolje. Strah od novih puteva je sve više popuštao, postajala sam sve sigurnija u svom radu. Počela sam da učim (velika je razlika kada sam mislila da učim, provodiči sate i sate ispred stručne literature, lutajući i pokušavajući da shvatim nedoumice. To zna da umori i iscrpi) sa lakoćom i imala sam sve vise vremena za druženje sa porodicom. Počinjem da primenjujem AEQ metodu, kako individualno tako i u radu sa grupama. Novi temelji su doneli rezultate, klijenti su postajali zadovoljniji, novi su stizali, a ja postajala sve veselija i rasterećenija.

Aleš je primer pravog učitelja. Zašto je to vazno u mom radu i razvijanju? Učitelj prenosi znanje, bodri i aktivno učestvuje u našem razvoju. Učitelj nas usmerava i za njega ne postoje glupa pitanja. Na obuci sam upoznala divne ljude. Različiti karakteri, a u jednom isti. Isti u nameri da uče, da se razvijaju i da sa svakim novim danom budu bolji ljudi.

Dragana Djurić, Podgorica, učitelj AEQ metode® 1.stupnja